у преподневним часовима изненада преминуо Драган Милутиновић, актуелни дугогодишњи председник Удружења Чачана у Београду. Господин Милутиновић је био лекар, специјалиста опште хирургије, са субспецијализацијама из онкологије и лапароскопије. Већину свог радног века провео је на Војномедицинској академији у Београду, где је у чину пуковинка пензионисан пре око две године.
Доктор Драган Милутиновић, Зека како смо га од милоште звали, рођен је у Чачку 16. априла 1957. године. У Чачку је завршио Основну школу "Филип Филиповић", а потом чачанску Гимназију. Медицински факултет у Београду уписао је 1976. године. По завршеном факултету одлази на редовно одслужење војног рока који проводи у Санитетско-официрској школи (СОШ) службујући делом у Београду, а делом у Ваљеву. По одслужењу војног рока 1984. године запошљава се при војсци у касарни и војној болници у Kрижевцима код Загреба. После пар година војна служба га одводи у Сплит, у војну болницу у Дуилову. 1987. године тамо почиње да специјализира општу хирургију и завршава две године специјализације. Преостале две године специјализације проводи на Војномедицинској академији у Београду. После завршетка специјализације кренула су и ратна разарања која су резултирала распадом Југославије.
Војна служба водила га је кроз скоро сва ратишта. Био је шеф војне болнице у Kнину, потом био ангажован у Грахову и више других места по Босни. Током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије службовао је у војној болници у Приштини. Свој радни век је провео на Војно медицинској академији у Београду на којој је пре око две године дочекао пензију. Доктор Драган Милутиновић био је у браку са супругом Данком са којом има две ћерке, Јулијану и Јелену, као и унуку Нађу и унука Уроша. Дужи низ година обављао је функцију председника Удружења Чачана у Београду. Био је и остао поштован и омиљен, како међу Чачанима у Београду, тако и међу Чачанима у Чачку. Сви су са захвалношћу памтили на стотине ситуација када је несебично прискакао у помоћ и помагао у најтежим животним ситуацијама.
По природи је био дружељубив, човек који је волео и поштовао своје пријатеље и уживао у времену проведеном са њима. Имао је истанчану моћ запажања и често је, још од најранијег детињства, примећивао ситнице које су другима промицале. Био је везан за Чачак и Чачане, за своје корене, завичај и традицију. Радо се сећао детињства и младости и био пун поучних и занимљивих прича из тог периода. Волео је музику, добар штимунг и боемско расположење, уживао у друштву позитивних и насмејаних људи. Имало би још много штошта да се дода о нашем драгом доктору Зеки, како смо га звали. Ма колико речи да на то потрошимо, неће бити довољно да дочарамо њега онима који га нису познавали. А онима који су га знали довољно је само рећи "Наш доктор Зека", и ни речи више.
Породици, пријатељима и поштоваоцима нашег драгог доктора Драгана Милутиновића у име Удружења Чачана у Београду изјављујемо своје најдубље саучешће. Изгубили смо пријатеља, ослонац, подршку, човека који је био уз нас, увек када је то требало. Нека му је вечна слава и хвала.
ГЗС/РИНА
